Ponedeljak - Subota 07:00 - 21:00Nedelja - 09:00 - 11:00+387 55 221 111info@smedico.comSrpske vojske br. 16Bijeljina


Novosti

S+MEDICO

Punkcija-štitne-žlezde.jpg
17/Jul/2018

Sed diam nonummy nibh euismod tincidunt ut laoreet dolore magna aliquam erat volutpat. Quis nostrud exerci tation ulla. Ut wisi enim ad minim veniam. Eodem modo typi, qui nunc nobis videntur parum clari, fiant sollemnes in futurum. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit.


SMedico-reuma-FB.jpg
17/Jul/2018

Prof Dr Roksandra Stojanović: Sve što treba da znate o reumi

Za većinu reumatskih bolesti ne zna se uzrok. Uprkos tome,

zahvaljujući savremenim terapijama, sa većinom reumatskih bolesti

može se živeti dugo i kvalitetno.

Bolesti koštano-mišićnog sistema su stare koliko i čovečanstvo. Prvi zapisi su nađeni na papirusima koji potiču 1500 godina pre nove ere. Opisuje se artritis koji dovodi do deformacija nalik onima koje danas viđamo u reumatoidnom artritisu, a isto je pokazano i ispitivanjem Egipatskih mumija. Hipokrat daje prvi opis artritisa 400 godina pre nove ere, a prvi opis bolnog, otečenog zgloba sa gubitkom funkcije potiče iz Indije 300 do 200 godina pre nove ere. Termin „reumatisam“ uveden je od strane Galena krajem drugog veka naše ere. Danas, bolesti koštano-mišićnog sistema su značajan medicinski, socijalni i ekonomski problem kako zbog svoje učestalosti tako i zbog posledične radne nesposobnosti. Svetska zdravstvena organizacija je zbog toga prošlu deceniju i proglasila „decenijom kostiju i zglobova“. Upravo u ovoj deceniji su napravljeni džinovski koraci u reumatologiji, pre svega u dijagnostici i lečenju reumatskih bolesti, što je potpuno promenilo sliku o ovim oboljenjima uz značajno smanjenje stepena invaliditeta. Možemo slobodno reći da smo svedoci prave revolucije u ovoj najmlađoj grani interne medicine koja se zove reumatologija.

Imajući u vidu tempo savremenog života i nemogućnost praćenja svih novina u nauci, odlučili smo da Vam kroz malu školu reumatologije približimo ove bolesti i pomognemo da lakše prepoznate prve simptome koji zaslužuju vašu pažnju i odlazak lekaru.

ŠTA SU REUMATSKE BOLESTI – ima li razloga za strah?

U našem narodu se često čuje „ Sa reumom se umire, od reume se ne umire“. Koliko ima u ovome istine?

Kao i uvek u životu, istina je negde na sredini. U okviru reumatskih bolesti postoje one koje su prirodni proces starenja i za ovu grupu je navedena izreka istinita, ali imamo i bolesti za koje je važno da se prepoznaju na vreme jer zahtevaju rano i agresivno lečenje pošto mogu da oštete vitalne organe, a nekad i da dovedu do neželjenog ishoda. Generalno govoreći, reumatske bolesti obuhvataju preko 100 različitih oboljenja koja zahvataju kosti, zglobove i/ili vezivno tkivo, kao i unutrašnje organe. Najčešći zajednički simptom su bolni i otečeni zglobovi uz otežano kretanje. Kod nekih su još prisutni i bolovi u kičmi, a česte su i sistemske manifestacije bolesti poput povišene temperature, kožnih promena i opšte slabosti.

Šta su glavni uzroci koji dovode do ovih bolesti i ko čini rizičnu grupu?

Za većinu reumatskih bolesti se uzrok još uvek ne zna. Smatra se da su posledica kombinacije genetske predispozicije i još uvek nepoznatih faktora spoljašnje sredine koji su okidač za ispoljavanje bolesti. Javljaju se u svim životnim dobima, a mogu početi i u dečjem uzrastu. Poznato je da se češće sreću kod osoba ženskog pola, posebno ona grupa bolesti koje su posledica disbalansa u imunološkom odgovoru. Upravo zbog ovih činjenica, za većinu bolesti prevencija ne postoji i nema etiološkog lečenja. Sa druge strane, napravljen je ogroman napredak u razumevanju patofiziologije nekih bolesti što je dovelo do razvoja novih lekova, tako da je ključ uspeha u lečenju ovih oboljenja u što ranijoj dijagnozi.

Šta nam može pomoći da prepoznamo bolest na vreme?

Postoje opšte karakteristike na osnovu kojih možemo da razlikujemo bolesti za koje su dovoljni klasični analgetici i dobra fizikalna terapija, od onih koje zahtevaju što raniji odlazak kod reumatologa. Najveću grupu oboljenja čini degenerativni reumatizam koji je posledica propadanja zglobne hrskavice, javlja se kod osoba starije životne dobi i razvija se uglavnom sporo. Ove bolesti uglavnom nisu praćene porastom parametara upale u analizama krvi niti sistemskim manifestacijama. Mogu da zahvate bilo koji zglob u organizmu ali se pacijenti najčešće žale na bolove u malim zglobovima prstiju šaka, u kolenima, kao i na bolove u slabinskom i vratnom delu kičme. Pacijenti sa ovim bolestima mogu uvek da sačekaju pregled reumatologa, a u međuvremenu da sprovode savete fizijatara.

Drugu grupu čine tzv. metaboličke bolesti kostiju čiji uzrok je uglavnom poznat zbog čega mogu da se uspešno kontrolišu godinama. Sreću se u svim životnim dobima, neke su češće kod žena, poput osteoporoze, a druge kod muškaraca, kao što je to slučaj sa gihtom. I ova grupa pacijenata može da sačeka pregled reumatologa a u međuvremenu da bude opservirana od strane interniste ili fizijatara.

Treću grupu bolesti čine zapaljenske bolesti zglobova i/ili kičme koje su ređe od degenerativnog reumatizma, ali ipak daleko češće nego što se pretpostavlja. Mogu se javiti u bilo kojoj životnoj dobi, dominantno zahvataju male zglobove prstiju šaka i stopala, a analgetici samo delimično otklanjaju bol. Neke od njih su češće kod žena, poputreumatoidnog artritisa a druge kod muškaraca, poput spondiloartritisa. S obzirom da se u ovoj grupi nalaze bolesti koje dovode do erozivnih promena na kostima i zglobova, često unutar prve dve godine od pojave simptoma, zahtevaju ranu dijagnozu i agresivnu terapiju. Ova grupa pacijenata bi trebalo što ranije da bude prepoznata i poslata na pregled kod reumatologa.

Postoji i tzv. vanzglobni reumatizam koji može biti deo kliničke slike degenerativnog reumatizma ili posledica manjih sportskih povreda, ali i nekih ozbiljnih zapaljenskih reumatskih bolesti. Kod ovih tegoba pažljivo prikupljanje podataka od pacijenta o karakteristikama bola mysugardaddybaby.com i pridruženim tegobama, ima veliki značaj za dalju dijagnostiku i lečenje.

Posebnu grupu bolesti čine tzv. sistemske bolesti vezivnog tkiva čija je osnovna karakteristika, kako im i ime kaže, da zahvataju veliki broj tkiva i organa i zahtevaju često multidisciplinarni pristup kako u dijagostici, tako i u terapiji. Ova grupa oboljenja je srećom najređa, a bolesnici zahtevaju što brži, nekad i hitan pregled reumatologa.

Kako onda da znamo kada treba da nas zabrine bol u zglobovima?

O svim ovim bolestima ćemo posebno govoriti, ali postoje neke najvažnije razlike koje mogu da pomognu pacijentima u proceni koliko je hitno da se jave lekaru. S obzirom da su degenerativne bolesti zglobova najčešće, skrenućemo pažnju na neke karakteristike koje će pacijentima olakšati da ih razlikuju od zapaljenskih reumatskih bolesti. Degenerativni reumatizam počinje uglavnom posle 50-te godine dok se zapaljenske bolesti javjaju i u ovoj grupi bolesnika, ali ne retko i kod pacijenata koji su u trećoj ili četvrtoj dekadi života. Postoji velika razlika u vezi doba dana kada bole zglobovi. Kod degenerativnog reumatizma se bol uglavnom javlja u večernjim časovima, nakon napora, dok je kod zapaljenskog reumatizma bol potenciran mirovanjem i najjači je ujutru. Pacijenti se obično žale na osećaj ukočenosti u zglobovima ili u kičmenom stubu. Naime, jutarnja ukočenost je u reumatologiji ekvivalent bola i značajan klinički marker zapaljenske reakcije u zglobu. Ukoliko ona traje 10-15 minuta ne treba brinuti, ali ako osećaj ukočenosti traje duže od 30 minuta ili bol budi pacijenta tokom noći, onda je potrebno da se što ranije javi reumatologu. Treća značajna razlika je distribucija bolom zahvaćenih zglobova. Kod degenerativnog reumatizma su najčešće zahvaćeni proksimalni i distalni zglobovi na prstima šaka i zglobovi koji čine korenove palčeva (Slika 1.).

      

SLIKA 1. Bolom zahvaćeni zglobovi na šakama kod degenerativnog reumatizma – dominantno su zahvačeni distalni (zglobovi prema korenu nokta) i proksimalni (zglobovi na sredini prstiju) interfalangealni zglobovi prstiju šaka, kao i koren palca.

Kod zapaljenskog reumatizma promene su najčešće na ostalim malim zglobovima prstiju šaka i zglobovima ručja (Slika 2). Postoji još nekoliko karakteristika, uključujući opšte analize krvi i nalaze antitela, koje nam omogućavaju lakše razlikovanje ove dve grupe bolesti, o čemu će biti više reči kada budemo govorili o svakoj bolesti posebno.

SLIKA 2. Bolom zahvaćeni zglobovi na šakama kod degenerativnog reumatizma – b) kod zapaljenskog reumatizma – dominantno su zahvačeni karpometakarpalni (zglobovi koji spajaju šaku sa prstija) i proksimalni interfalangealni zglobovi, kao i zglobovi ručja.

 

Znači, ako neko ima bolove u malim zglobovima šaka koji su najizraženiji ujutru, praćeni su ukočenošću preko 30 minuta i otokom bolom zahvačenog zgloba, bez obzira na to koliko ima godina, treba da se javi na pregled reumatologu. Isto pravilo važi i za bolove u kičmi ako su istih karakteristika, a posebno ako bude pacijenta iz sna. Nakon detaljnog kliničkog pregleda i specifičnih laboratorijskih analiza, pacijent će znati svoju dijagnozu i dobiti adekvatnu terapiju.

 


shutterstock_220544206
shutterstock_139326905
shutterstock_139288202
shutterstock_269925053
shutterstock_159016388
shutterstock_288977717
shutterstock_290321996
shutterstock_118733071
shutterstock_244550449
17/Jul/2018

Eodem modo typi, qui nunc nobis videntur parum clari, fiant sollemnes in futurum. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetuer adipiscing elit, sed diam nonummy nibh euismod tincidunt ut laoreet dolore magna aliquam erat volutpat. Ut wisi enim ad minim veniam, quis nostrud exerci tation ulla.


Logo250x36

Davne 2002 godine kada smo počeli sa prvim koracima u oblasti pružanja zdravstvenih usluga pa do danas imperativ i vizija naše ustanove je kvalitetna usluga našim pacijentima.

Kontakt infro

Pon-Sub: 07-21
Nedelja: 09-11

+387 55 211 111
info@smadico.com

Copyright by S+Medico 2016. All rights reserved.